Visok holesterol i ishrana - kako se hraniti kod visokog holesterola

Preporuke šta raditi ako imate visok holesterol

1. Post je od suštinskog značaja jer reguliše poremećenu biohemiju tela. Postiti redovno nekoliko puta godišnje na način kako to crkva predlaže dovodi do snižavanja holesterola i što je još važnije, post čisti krvne sudove, pod uslovom da se posti sa umerenim unosom hrane. Postiti i ujedno se prejedati ne donosi rezultat. 


2. Pijte svežu kozju surutku jer ona niz proteina koji povoljno deluju na jetru, uz to je i prirodan probiotik koji pomažu regulaciju crevne flore koja je od suštinske važnosti kod metaboličkih poremećaja kao što je visok holesterol.


3. Ako imate prekomernu telesnu masu, morate da smršate! Iako se visok nivo holesterola ne može uvek dovesti u vezu sa gojaznošću, gojazne osobe češće imaju povišen nivo holesterola nego osobe adekvatne telesne mase.

2. Vaš dnevni unos holesterola putem hrane ne bi trebao prekoračiti 300 mg ili čak 200 mg (ako je nivo holesterola izrazito povišen).

Pre pripreme piletine ili ćuretine kožicu valja ukloniti jer sadrži značajne količine holesterola.

Ograničite unos jaja, jetre, bubrega i mozga. Ove namirnice izuzetno su bogate holesterolom.

Nedeljno ne konzumirajte više od 2-4 jaja, uključujući ona koja se koriste za pripremu drugih jela.

3. Neka masti u ukupnom kalorijskom unosu hrane imaju do 25-30% kalorija, od toga zasićene do 8%, višestruko nezasićene do 10%, i jednostruko nezasićene do 15%.

Pileću, goveđu i druge mesne supe pre konzumiranja ohladite u frižideru dok masnoća ne postane kruta i digne se na površinu te je potom ukonite kašikom.

Pre pripreme crvenog mesa poželjno je ukloniti sve vidljive masnoće.

Uvek birajte mleko i mlečne proizvode s niskim udelom mlečne masti.

Kada kuvate testeninu izbjegavajte dodavanje ulja, pri kuvanju pirinča izbegavajte dodavanje maslaca ili margarina, kada kuvate krompir pire izbegavajte dodavanje maslaca i punomasnog mleka!

Pri dodavanju masnoća jelu, prednost dajte maslinovom, golicinom, repičinom i suncokretovom ulju

4. Belančevine bi trebale u obroku imati 15% ukupnog kalorijskog unosa. Belo meso peradi, krto crveno, meso zeca, patke, riba i soja dobri su izvori visokovrednih proteina. Prema studiji objavljenoj u časopisu Circulation, osobe čiji nivo holesterola prelazi 6,21 mmol/L, mogu imati koristi ako dnevno konzumiraju 25-50 g sojinih proteina. Sojin lecitin je poznata namirnica koja snižava krvni pritisak i deluje na holesterol. 

5. Bareno i sveže povrće neka bude stub Vaše prehrane. Umereno koristiti i voće. Ono obiluje antioksidansima koji dokazano sprečavaju oksidaciju LDL holesterola te posledično smanjuju rizik za stvaranje plaka na krvnim žilama.

5. Koristite BioLiver kapi da ubrzate čišćenje jetre i njenu regeneraciju, kako bi prestala da pravi visok holesterol. Uz to, BioLiver kapi smanjuju šećer u krvi a samim tim i insulin, što dovodi do toga da se smanjuje apetiti i sklonost tela ka gojenju.

6. Topiva balastna vlakna iz povrća i integralnih žita otapaju se u procesu varenja stvarajući viskoznu, gelu sličnu masu koja štiti celokupan probavni sustav od apsorpcije različitih stvari, pa tako i holesterola. Dokazano je da povišen unos prehrambenih vlakana, bez drugih promena prehrambenih navika, može rezultirati smanjenjem holesterola za 2-4%. Jedna američka studija pokazala je da dnevni unos 25-30 g prehrambenih vlakana može rezultirati smanjenjem nivoa holesterola za čak 12%.

Voće i povrće, orašasti plodovi te neke žitarice (zob, ječam, raž) najbolji su izvor topivih prehrambenih vlakana, ali i biljnih sterola, stvari kojima su brojne studije dokazale blagotvorno delovanje na regulaciju nivoa holesterola u krvi.

7. Ispitujući uticaj biljnih sterola na smanjenje nivoa holesterola u krvi došlo se do zaključka da osobe sa graničnim vrednostima za visoki holesterol u krvi (5,17-6,16 mmol/L) imaju najviše koristi od unosa biljnih sterola. Unos biljnih sterola u dozi od 2,4 g dnevno može rezultirati smanjenjem nivoa LDL-a za 9,3-14,6%. Komercijalno, biljni se steroli najčešće dodaju biljnim uljima, jogurtu, soku od narandže, margarinu, mleku i sojinom mleku.

8. Ograničite unos kafe. Iako su rezultati studija o uticaju unosa kafe na razinu holesterola kontradiktorni, kafa pojačava lučenje kortizola koji deluje na metabolizam masti, pa do konačnih zaključaka dobro je držati se umerenosti. Umereno znači 1-2 šalice dnevno.

9. Uvrstite u prehranu laneno seme. Semenke lana kao deo prehrane sa smanjenim udelom masti povoljno utiču na rizik od kardiovaskularnih bolesti u bolesnika s povišenim nivoom holesterola i podstiču bolji rad creva.

10. Vežbajte redovno! Fizičke vežbe povoljno utiču na lipidni profil i sagorevaju masti i visak šećera u telu, jer kad god se javi višak šećera u telu jetra ga pretvara u mast.

11. Dobro planirana vegetarijanska ishrana, prema brojnim istraživanjima, može izazvati jednako delovanje na nivo holesterola u krvi kao i lekovi statini koji se koriste u istu svrhu. Uz korišćenje BioLiver kapi to će vam brzo doneti rezultat.   


12. Smanjite unos šećera i ugljenih hidrata! Ugljeni hidrati se u telu pretvaraju u masti. Posebno je opasna fruktoza - fruktozni sirup od kukuruza koji se nalazi u Coca Coli, industrijskim sokovima, kečapu, majonezu, supama, kolačima, čokoladama, čak i u pivu i hlebu.