SRČANA INSUFICIJENCIJA
Slabo srce ili srčana insuficijencija karakteriše nesposobnost srca da pumpa adekvatnu zalihu krvi u telu. Bez dovoljnog protoka krvi, sve glavne telesne funkcije su poremećene.
Slabo srce je zapravo stanje ili skup simptoma koji vam slabe srce.
Kod nekih ljudi sa ovim stanjem, srce ima poteškoće da pumpa dovoljno krvi da podrži druge organe u telu. Drugi ljudi mogu imati otvrdnuće i učvršćenje samog srčanog mišića, što blokira ili smanjuje dotok krvi u srce.
Slabo srce može uticati na desnu ili levu stranu srca ili na obe strane istovremeno. To može biti ili akutno (kratkotrajno) ili hronično (dugotrajno) stanje.
Kod akutne srčane insuficijencije simptomi se pojavljuju iznenada, ali nestaju prilično brzo. Ovo se stanje često dešava nakon srčanog udara. Takođe može biti posledica problema sa srčanim zaliscima koji kontrolišu protok krvi u srcu.
Međutim, kod hronične insuficijencije srca, simptomi su neprekidni i ne poboljšavaju se tokom vremena. Velika većina slučajeva slabog srca je zapravo hronična.
Slabo srce je ozbiljno zdravstveno stanje koje zahteva lečenje. Rani tretman povećava vaše šanse za dugoročni oporavak uz manje komplikacija. Odmah se obratite lekaru ako imate simptome srčane insuficijencije.
Koji su simptomi?
Simptomi slabog srca mogu uključivati:
- prekomerni umor
- naglo dobijanje na težini
- gubitak apetita
- uporni kašalj
- nepravilan puls
- lupanje srca
- oticanje abdomena
- kratak dah
- oticanje nogu i gležnja
- izbočene vene na vratu.
Šta uzrokuje ovo stanje?
Srčana insuficijencija je najčešće povezana sa nekom drugom bolešću. Najčešći uzrok za ovo stanje je bolest koronarnih arterija - poremećaj koji izaziva sužavanje arterija koje snabdevaju krv i kiseonik u srcu.
Ostali uslovi koji mogu povećati rizik za razvoj slabog srca uključuju:
- kardiomiopatija, poremećaj srčanog mišića zbog kojeg srce postaje slabo
- urođena srčana mana
- srčani udar
- bolest srčanih zalistaka
- određene vrste aritmija ili nepravilan srčani ritam
- visok krvni pritisak
- emfizem, bolest pluća
- dijabetes
- hiperaktivna ili nedovoljno aktivna štitasta žlezda
- teški oblici anemije
- određeni tretmani raka, kao što je hemoterapija
- zloupotreba droga ili alkohola.
Koje su različite vrste srčane insuficijencije?
Insuficijencija srca može se pojaviti na levoj ili desnoj strani srca. Takođe je moguće da obe strane srca istovremeno ne funkcionišu kako treba.
Slabo srce se takođe klasifikuje ili kao dijastolično ili sistolično.
Slabo srce sa leve strane
Najčešća vrsta srčane insuficijencije je sa leve strane.
Leva srčana komora se nalazi u donjem levom delu srca. Ovo područje pumpa krv bogatu kiseonikom u ostatak vašeg tela. Slabo srce sa leve strane nastaje kada leva komora ne pumpa krv efikasno. To sprečava da telo dobije dovoljno krvi bogate kiseonikom. Umesto toga, krv se vraća u pluća, što izaziva kratak dah i nakupljanje tečnosti u plućima.
Slabo srce sa desne strane
Desna srčana komora je odgovorna za pumpanje krvi u pluća, kako bi se tamo obogatila kiseonikom. Srčana insuficijencija na desnoj strani se javlja kada desna strana srca ne može efikasno da obavlja svoj posao.
Obično je pokreće levostrani srčani zastoj. Nakupljanje krvi u plućima uzrokovano srčanim zastojem na levoj strani otežava rad desne komore. Ovo može izvršiti stres na desnu stranu srca i prouzrokovati njenu insuficijenciju.
Slabo srce na desnoj strani može se javiti i kao rezultat drugih stanja, poput bolesti pluća.
Dijastolno slabo srce
Nastaje kada srčani mišić postane čvršći od normalnog. Ova ''ukočenost'' srčanog mišića, koja je obično posledica srčanih bolesti, znači da se srce ne napuni lako krvlju. To je poznato kao dijastolička disfunkcija. Dovodi do nedostatka protoka krvi prema ostalim organima u telu.
Dijastolno slabo srce je češće kod žena nego kod muškaraca.
Sistolno slabo srce
Nastaje kada srčani mišić izgubi sposobnost kontrakcije. Kontrakcije srca su neophodne da bi se pumpala krv bogata kiseonikom do ostalih delova tela. Ovaj problem je poznat i kao sistolička disfunkcija, a obično se razvija kada je srce slabo i uvećano.
Sistolno srce je češće kod muškaraca nego kod žena.
I dijastolička i sistolička insuficijencija srca mogu se pojaviti na levoj ili desnoj strani srca. Može da postoji obostrano stanje na obe strane srca.
Tamara Nikoličić