SO SA HIMALAJA
Šta je Himalajska so i zašto je popularna u svetu. Odakle potiče roze so sa Himalaja i kako je nastao mit o njoj
Himalajsku so je popularisala new age ezoterija.
Neki je još nazivaju "so iz Lahora", no ovde se radi o čistom zavaravanju potrošača.
Pozivanje na Himalaje (dok je solana u Pundžabu) - najvišeg kraja na svetu (Karakorum masiv) je marketinški uspešno, a ezoterički značajno.
Ali, kao što je nemački sud u svojoj presudi za Himalajsku so naglasio:
"Prosečni potrošač povezuje Himalaje sa idejom planine sa najvećom nadmorskom visinom na svetu. On zamišlja snegom pokriveni masiv ne znajući da je solana koja pravi Himalajsku so u Punjabu, udaljena 200 km dalje i u nizini. Potrošač to ne može znati, tim više što se u engleskom tekstu spominje Aleksandar Veliki, Karakorum i Kašmir, konkretno Hindukuš. Jedan deo soli koja se prodaje pod etiketom Himalajska sol dolazi iz Poljske."
Iako se Himalajska so ponekad plasira na tržište kao "so mora iz doba Jure", ova deponija soli dolazi iz morskog dna permijskog i krednog doba od 100 do 200 miliona godina a ne iz iz doba Jure. Ovo more je postalo neokrnjeno i upareno, ostavljajući gustu deponiju soli, obojenog roze mikroorganizmom koji je živio u njoj. Prvi zapisi o rudarenju soli dolaze iz 1200 godine nove ere.
Himalajska so se uglavnom vadi u rudniku soli Khevra u Khevri, oblast Jhelum, koji se nalazi u pokrajini Punjab u Pakistanu Indo-Gangeske ravnice.
Popularnosti Himalajske soli je doprineo Peter Ferreiras (pseudonim Peter Druf) u oktobru 2001.-e godine svojom knjigom "Voda i so - Izvori života" u kojoj se ta Himalajska so predstavlja kao svemogući lek za civilizacijske bolesti. On to pravda informacijom da ova sol sadrži 84 hemijska elementa koliko ih ima u ljudskoj krvi i da sadrži iste "energetske vibracije" kao čovekov organizam.
Sve to u toj knjizi potvrđuje „Institute of Biophysical Research“ sa sedištem u Las Vegasu. To je Institut koji nikada nije postojao.
Istina je da je Peter Ferreiras vlasnik firme "Lichtkraft", firme koja je najveći distributor Himalajske soli.
Zato je knjigu napisao pod drugim imenom.
Bavarski Državni zavod za zdravstvo i sigurnost hrane je istražilo 15 vrsta Himalajske soli i u njima našao samo 10 hemijskih elemenata.
2006.-e godine je Tehnički univerzitet Clausthal u Nemačkoj takođe istražilo Himalajsku so.
I oni su našli da Himalajska so ima samo 10 hemijskih elemenata.
Njihov rezime je: "Ova se sol u svom hemijskom sastavu ne razlikuje nimalo od svih drugih prirodnih kamenih soli. Jedina razlika naspram poznatih kuhinjski soli je da sadrži više nečistoće."
Udruženje nezavisnih zdravstvenih savetnika upozorava: "Himalajsku so prodavati kao "bogatu mineralima" je naprosto pogrešno usmeravanje potrošača."
Uprkos svojoj nutitivnoj prosečnosti Himalajska so se prodaje po 20 x višoj ceni od konvencionalne kuhinjske soli.
Eko-Test i nemački Zavod za analizu robe na tržištu to definiše kao najuspešniju obmanu potrošača.
Toliko! A vi i dalje kupujte Himalajsku so verujući da je posebno zdrava.
Danijela Loidolt