Šta je alkoholizam i kako se leči alkoholičar

BOLEST ALKOHOLA

Šta je alkoholizam i kako nastaje zavisnost od alkohola? Simptomi alkoholizma. Kako se leči alkoholičar?

Alkoholizam je socijalno-medicinska bolest koja se nalazi na trećem mestu na listi uzroka smrti odraslih, odmah iza bolesti srca  i kancera. Alkohol je uzrok smrti kod 2,5 miliona ljudi. Alkoholizam je jedna od najrasprostranjenih bolesti zavisnosti koja je izazvana dugotrajnim konzumiranjem većih količina alkoholnih pića.

Danas u svetu problem sa alkoholizmom ima 3-5%  ukupne populacije, odnosno 10 do 15% punoletnog stanovništva (10% muškarca i 3-5% žena). U Evropi, koja je najveći potrošač alkohola, Srbija  sa 11 litra  alkohola po stanovniku je na 4. mestu. U Srbiji ima oko 250.000 alkoholičara.

Ove zabrinjavajuće brojke ukazuju na epidemiološke razmere ove bolesti. Istraživanje Instituta za javno zdravlje je otkrilo poražavajuće podatke da čak 25% učenika  uzrasta do 17 godina redovno pije alkohol.

Mladi to čine jer smatraju da time pokazuju svoju vrednost i zrelost, iz radoznalosti, želje za novim iskustvima, novim uzbuđenjima, alkoholom postižu osećaj moći i prihvaćenosti, on im smanjuje napetostost i popravlja raspoloženje. Često ispijanje velikih količina alkohola, mešanje više vrste pića, takmičenje u količini popijenog alkohola su oblici opijanja kod mladih.

Alkoholičari postaju 10% mladih koji učestalo piju u toku adolescencije. Takođe raniji odnos 1:6 između žena i muškarca alkoholičara  sada je promenjen i iznosi 1:3 a u veći gradovima čak i 1:2 (kao rezultat promene navika i odnosa prema alkoholu, kao i tradicionalne uloge žena).

Osnovne karakteristike alkoholizma

Alkoholizam je bolest, kod koje prekomerna i dugotrajne upotreba alkoholnih pića dovodi do zdravstvenih , porodičnih i društvenih problema.

Alkoholizam karakteriše dugotrajno, prekomerno i nekontrolisano konzumiranje alkohola. Gubitak kontrole je poznat kao”fenomen prve čaše” i označava nesposobnost da se prestane sa pijenjem onda kada to čine drugi koji normalno konzumiraju alkohol. Jedna čaša vodi u intoksikaciju i zahteva novu čašu.

Nemajući granicu čovek pije sve dok ne postane dovoljno pijan ili dotle dok njegov organizam sam ne odbije da više prima alkohol. Fizička zavisnost od alkohola podrazumeva izmenu fiziološkog stanja organizma pri prekidu uzimanja alkohola, a ispoljava se u vidu neodoljive potrebe da se alkohol ponove uzme kako bi se sprečili neprijatni apstinencijalni simptomi.

Apstinencijalni simptomi se javljaju kod fizički zavisnih osoba kada se naglo prekine uzimanje alkohola ili se smanji do tada uzimana količina. Tada dolazi do jutarnje mučnine, drhtanja, znojenja, slabosti, nervoze, nesanice, strahova). Nemogućnost apstinencije podrazumeva nesposobnost zarobljenika čaše da i jedan dan preskoči  bez pijenja.

Psihička zavisnost ili stvaranje navike podrazumeva osećanje zadovoljstva pri periodičnom ili stalnom uzimanju alkohola, koji se koristi kako bi se postigao željeni efekat i lakše “savladali problemi” u dodiru sa stvarnošću.

Akutno pijanstvo je posledica jednokratnog uzimanja veće količine alkohola. Većina ljudi je bila pijana bar jednom u životu. Stepen intoksikacije zavisi od koncentracije alkohola u krvi ali i od stepena tolerancije na alkohol, od pola (organizam žene je osetljiviji na toksično dejstvo alkohola pa je ženama je potrebno manje alkohola za isti stepen intoksikacije).

Nivo alkohola u krvi  maksimalan je za 30-60 minuta posle unošenja. Lagana obuzetost se javlja se pri konzumiranju alkohola do 0,5 promila. Tada osobu odlikuje veselo raspoloženje, usporeni refleksi i smanjena oštrina vida.

Pripito stanje, od 0,5 do 1,5 promila je praćeno popuštanjem moralnih kočnica i  slobodnijim ponašanjem. Pijano stanje nastaje unošenjem od 1,5 do 2,5 promila. Osoba je vidno pijana, neusklađenih pokreta, otežanog govora. Ona ima osećaj da “može sve”i gubi kontrolu nad svojim ponašanjem.

Teško pijanstvo  nastaje od 2,5 do 3,5 promila. Javlja se pospanost, agresivnost, teško disanje, povraćanje. Nesvesno  stanje, od 3,5 do 4,0 promila je stanje bez svesti koje može biti uvod u komu koja može smrtno da se završi (posebno kod mladih). Alkohemija od 5 i više promila je smronosna doza. Smrtni ishod je redak u svakodnevnim prilikama.

Uzroci alkoholizma

Po genetičkoj teoriji smatra se da je 40-50% rizika za pojavu alkoholizma genetski regulisano. Roditelje alkoholičare ima 52% alkoholičara. Deca alkoholičara imaju 4 puta veći rizik da to i sama postanu od druge dece. Psihološka teorija ističe da je alkoholizam oboljenje koje nastaje zbog poremećaja ličnosti.

Alkoholičari su socijalno nezrele, emocionalno labilne, nesamostalne ličnosti, sa izraženim osećanjem manje vrednosti i nedostatkom samopouzdanja. Osobe sa poremećajem ličnosti alkoholom pokušavaju da reše svoje probleme i beže od životne realnosti.

Po sociološkoj teoriji alkoholizam je naučeni odgovor i rezultat uticaja društva. Socijalni činioci izazivaju alkoholizam pomoću običaja i prihvaćenih oblika ponašanja pojedinih  sredina kada je u pitanju konzumiranje alkohola.

Stadijumi u razvoju alkoholizma

1. Prvi stadijum je epizodično pijenje. Alkohol se konzumira 3-8 puta mesečno iz navike. Što se više pije to više raste podnošljivost prema alkoholu(tolerancija). Zbog toga da bi se postigao isti efekat potrebno je sve više i više pića. Može se pojaviti gubitak kontrole a mamurluk je redovan simptom.


2. Drugi stadijum je periodično pijenje toksičnih količina. Razmaci između opijanja su sve kraći. Moguće su apstinencijalne krize. Opaža se i gubitak kontrole nad pijenjem, fizička i psihička zavisnost.


3. Sistematsko opijanje. Dan počinje i završava pićem. Dolazi do pada podnošljivosti alkohola. Alkoholičaru je na kraju dovoljna jedna čaša da se opije. Nastaju teže telesne i psihičke komplikacije usled pijenja.

Vrste alkoholizma

1. Povremeno ekscesivno opijanje. Osobe piju epizodično, svremena na vreme. Kod njih je evidentan potpuni nedostatak kontrole i iracionalno ponašanje  kad su pod uticajem alkohola.

2. Simptomatsko opijanje. Osoba pije da bi potisnula ili zaboravila svoje probleme.Svako novo opijanje vodi stvaranju jake navike. Dolazi do uspostavljanja zatvorenog kruga:alkohol je sredstvo izbegavanja stanja napetosti i uznemirenosti, koje prati problem a istovremeno to stanje se pojačava ako se ne uzima alkohol, pa je za otklanjanje napetosti potrebna sve veća količina alkohola.

3. Hronični alkoholizam. Centar svih aktivnosti alkoholičara postaje alkohol. Pored postojanja navike opijanja dolazi do organskih i psihičkih oštećenja.

Zdravstveni problemi alkoholizma:

Alkohol oštećuje sve sisteme organizma. Javlja se: alkoholna bolest jetre, masna jetra, akutni hronični pankreatitis, alkoholna ciroza jetre, mišićno koštani poremećaji, bolesti kože, kardiovaskularne bolesti, (aritmija, hipertenzija, koronarne bolesti), metabolički poremećaji (hipoglikemija, hiperlipidemija, poremećaj metabolizma belančevina), neurološki poremećaji (epileptični napad, alkoholna demencija, Korsakovljev sindrom).

Spoljašnji izgled:

Alkoholičar je higijenski zapušten i neuredan, na nosu i obrazima ima kapilarni crtež, plavkastu boju kože, mutne, zakrvavljene oči, javlja se tremor - podrhtavanje ruku, što sprečava izvođenje preciznih pokreta, dolazi do bolova i grčeva u mišićima nogu, delimične ili potpune oduzetosti.

Problemi sa mišićima nogu dovode do teškoća u hodanju, tzv ”pačji hod”. Proces starenja alkoholičara je ubrzan, izgledaju 5-10 godina stariji nego što jesu. Efekti prekomerne upotrebe alkohola smanjuju životni vek za 15 godina i on iznosi od  55 do 60 godine.

Poremećaji u psihičkom funkcionisanju

Alkoholizam dovodi do poremećaja opažanja, slabljenja koncentracije, pamćenja, poremećaja nivoa svesti, otežanog i usporenog mišljenja, pogrešnog procenjivanja. Prisutni su i poremećaji raspoloženja - česte promene raspoloženja, labilno raspoloženje, pojava strepnje, ravnodušnosti koja može preći u depresiju, naglašena agresivnost, sklonost ka impulsivnom reagovanju. Volja i nagoni alkoholičara se smanjuju, gube se interesovanja za uobičajene aktivnosti.

Psihotični poremećaji:

Delirijum tremens - alkoholno ludilo nastaje kao rezultat smanjenog unosa alkohola kod osoba zavisnih od  alkohola. Javlja se drhtanje tela, zastrašujuće halucinacije, dezorijentacija u vremenu, poremećaj pamćenja i mišljenja, psihomotorni nemir, strah, razdražljivost i agresivnost.

Patološko pijano stanje je veoma burna reakcija na alkohol kod osoba kod koje postoji preosetljivost na alkohol. Dolazi do suženja svesti, konfuzije, nemira agresivnog ponašanja, koje može dovesti i do ubistva. Traje nekoliko minuta, nakon čega dolazi do dužeg sna i potpune amnezije.

Patološka ljubomora se javlja se u vidu sumanutih ideja ljubomore i neverstva, bez ikakvog realnog osnova. Toksično dejstvo alkohola na nervni sistem dovodi do impotencije i jača nesigurnost što stvara sumnju da ih partneri varaju pa im priređuju ljubomorne scene, prate ih i psihički i fizički maltretiraju.

Alkoholnu halucinozu karakterišu slušne halucinacije, koje su optužujuće ili preteće pa osoba ispoljava izraziti strah, uznemirenost i agresivnost koju usmerava ka sebi ili drugim osobama.

Depresija i suicid kod alkoholizma

Brojna istraživanja ukazuju na visoku učestalost alkoholisanosti među osobama koje izvrše samoubistvo, kao i da su mnogi alkoholičari hronično suicidalni. Od svih samoubica 20% su alkoholičari.

Socijalni poremećaji

Alkoholizam oštećuje porodicu,  narušava bračne odnose i  socijalne relacije, dovodi do zapostavljanja dece, fizičkog ili psihičkog zlostavljanja u porodici. Preokupacija samim sobom, neodgovornost, nedoslednost u ponašanju onemogućavaju alkoholičara da održava normalne odnose i dovodi do postepenog  gubitka prijatelja.

Alkoholičari su nepoverljivi prema osobama koje  pokušavaju da im pomognu. Alkohol smanjuje radnu efikasnost na poslu usled otežane koncentracije, usporenog mišljenja i nedostatka motivacije za rad.

Dovodi do kriminalnog ponašanja, saobraćajnih nezgoda, krađa, nasilja, silovanja do teških telesnih povreda i ubistava. Najveći broj ubistva je povezan sa alkoholom.

Prevencija alkoholizma je skup mera koje imaju za cilj sprečavanje i suzbijanje, rano otkrivanje i blagovremeno lečenje od alkoholizma. Alkoholičar po prirodi svoje bolesti dugo ne prihvata svoju zavisnost niti svoje probleme povezuje sa pijenjem.

Porodica i okolina najčešće takođe negiraju problem. Potrebno je 5 do 10 godina da alkoholičar stigne do lečenja. U lečenju i rehabilitaciji alkoholičara primenjuje se: farmakoterapija(lekovi u cilju detoksikacije), psihoterapija (sa ciljem prihvatanja bolesti i suočavanja sa posledicama pijenja), socijalna rehabilitacija (terapijska zajednica, porodična terapija).

Uspešno lečenje ne može se ostvariti bez angažovanja porodične i šire socijalne sredine alkoholičara. Cilj lečenja alkoholičara je jačanje njegove motivacije za apstinenciju i uspostavljanje zdravog načina življenja.

Milan Popović