REJOV SINDROM
Rejov sindrom - sindrom koji uglavnom pogađa mlađu decu posle preležane virusne infekcije. Koji su simptomi i da li postoji lek?
Rejov sindrom najčešće pogađa decu mlađu od 15 godina. Obično počinje oko nedelju dana nakon preležane virusne infekcije, poput prehlade, gripa ili ospica. Lekari još uvijek nisu sigurni šta tačno uzrokuje Rejov sindrom.
Međutim, istraživanja pokazuju da se Rejov sindrom može aktivirati ako se aspirin daje deci za lečenje virusnih bolesti. Ovo prevashodno važi za decu mlađu od 12 godina
Simptomi kod dece koja razviju Rejov sindrom, u početku imaju tendenciju da se poboljšaju nakon uobičajene virusne infekcije. Ali nedugo zatim stvari se menjaju na gore. Deca počinju povraćati, često se osećaju loše ili pospano.
Za samo nekoliko sati, deca postaju nervozna, zbunjena i razdražljiva. U nekim slučajevima simptomi mogu isprva da izostanu. Ali kako se bolest pogoršava, simptomi postaju sve ozbiljniji, a u najtežim slučajevima može doći do duboke kome.
Rejov sindrom može postati veoma ozbiljno zdravstveno stanje. Ako roditelji sumnjaju u mogućnost ove bolesti, savetuje se da odmah potraže lekarsku pomoć.
Iako Rejov sindrom može negativno uticati na bilo koji organ u telu, on je najviše štetan za mozak i jetru. Ako se leči odmah, postoji velika mogućnost da se osoba oporavi. Zbog toga je najbolje potražiti stručnu lekarsku pomoć, jer lekari u bolnicama mogu brzo reagovati na sve zdravstvene probleme koji se mogu javiti.
Mogu pomoći u smanjenju oticanja u mozgu, smanjujući rizik od trajnog oštećenja mozga.
Etiologija
Etiologija i patogeneza bolesti nisu u potpunosti razjašnjene. Pretpostavlja se da je reč o urođenom nedostatku ili smanjenoj količini enzima koji učestvuju u ureagenezi. Ovaj poremećaj karakteriše encefalopatija, oslabljena funkcija jetre i hiperamonemija (povećan amonijak u krvi). U 25-50% slučajeva to je smrtni ishod.
Simptomi
Simptomi Rejovog sindroma pojavljuju se nekoliko dana nakon pojave gripa ili varičele. Pacijent ima učestalo i obilno povraćanje koje traje duže od 12 sati. Groznica takođe može biti simptom sindroma, ali ovaj znak može biti simptom I virusne bolesti u ranom stadijumu.
U slučaju Reie-ovog sindroma, povraćanje i groznicu prate poremećaji povezani sa disfunkcijom mozga (čudno ponašanje, delirijum, apatija, razdražljivost, pospanost). Ako pacijent brzo ne dobije pomoć, gubitak svesti može prerasti u konvulziju i komu.
Dijagnoza
Za dijagnozu Reiovog sindroma ispituje se da li postoji neobjašnjiva disfunkcija mozga (encefalopatija), povraćanje i disfunkcija jetre kod deteta. Nedavna virusna infekcija i upotreba aspirina sigurno podržavaju dijagnozu.
Generalno, laboratorijske studije koje otkrivaju porast nivoa jetrenih enzima i amonijaka i izrazito smanjenje koncetracije šećera u krvi (hipoglikemija) povećavaju sigurnost dijagnoze. Međutim, treba napomenuti da i drugi metabolički poremećaji mogu pokazati slične simptome.
Lečenje
Nažalost, ne postoji apsolutno efikasno rešenje za lečenje Reiovog sindroma. Prvo, lečenje ima za cilj da smanji efekte metaboličke disfunkcije. Pacijenti s Reiovim sindromom hospitalizovani su u odjelu intenzivne njege i pod nadzorom kako bi se spriječilo pogoršanje neuroloških i metaboličkih stanja.
Primarni cilj je upravljanje neravnotežama elektrolita i edemom mozga. Teško je predvidjeti koji pacijenti mogu biti pogođeni progresivnom bolešću, međutim, preporučljivo je koristiti neke lekove koji imaju tendenciju da smanje nivo amonijaka (supstanca za koju se zna da je jedan od uzroka oticanja mozga).
Pored toga, u nekim slučajevima progresivnog i teško smirivog Reieovog sindroma, hemodijaliza se koristi za uklanjanje toksina, za koje se veruje da su delom odgovorni za oticanje mozga.
Tamara Nikoličić