ORASI ZA ORGANIZAM
Kakav uticaj ima orah na naš organizam. Kako se orasi upotrebljavaju u lečenju i zašto orahe povezujemo sa mozgom, pamćenjem i kognitivnim sposobnostima?
Orah (Juglans regia L.) se smatra jednom od najstarijih hranljivih namirnica. Rastao je kao divlja biljka u vidu orahovih šuma. Ne zna se njegovo tačno poreklo, ali smatra se da orah potiče iz Azije, a odatle se preko Mediterana proširio po čitavom svetu.
Oduvek su bila suprotna mišljenja o ovom blagotvornom voću, u pojedinim mitologijama je potpuno ocrnjen, dok su ga druge kulture smatrale svetim voćem. Međutim do savremenog doba se zadržao kao deo obreda, najčešće kao simbol plodnosti.
Zvanična medicina ga priznaje kao lekovitog. Svakodnevnim korišćenjem u određenoj količini orasi će nam omogućiti bolje zdravlje,veću energiju i živost organizmu. U poređenju sa ostalim koštunjavim voćem, smatra se najzdravijim, pre svega zbog velikog sadržaja omega-3 masnih kiselina, ali i zbog duplo većeg sadržaja antioksidansa.
Omega-3 masne kiseline u orahu deluju antiupalno, što smanjuje rizik od bolesti krvnih sudova, srčanog i moždanog udara, doprinose dobrom radu srca i mozga. One su efikasne i u sprečavanju pojave brojnih bolesti kao što su depresija, artritis, hiperaktivnost, multipla skleroza, dijabetesa tipa 2, neki oblici raka.
Osim što su bogati antioksidantima orasi su bogati proteinima, dijetalnim vlaknima, vitaminima i mineralima. Dominiraju vitamini grupe B: B1, B2, B3, B5 i B6, ali prisutni su i vitamini PP, E i A. Minerali koji su prisutni u ovom hrskavom voću su: kalijum, kalcijum, natrijum, gvožđe, fosfor i magnezijum.
Karakteristično za orahe je da nije samo plod lekovit i hranljiv, već izuzetna lekovita svojstva poseduje mlado lišće. Čaj od lišća u kombinaciji sa medom koristan je za čišćenje i jačanje organizma. Pre svega pokazao se kao efikasan za poboljšanje varenja, protiv čireva, kostobolje.
Orah i njegovo ulje doprinose smanjenju nivoa stresa i snižavaju visoki pritisak uzrokovan stresom“, – objavio je Journal of the American College of Nutrition.
Koristi se za ispiranje desni radi sprečavanja bolesti i krvarenja istih, za ispiranje upaljenih očiju, gnojnih rana.
Takođe mogu se lečiti brojne nepoželjne promene na koži, kao što su bubuljice, kraste, lišajevi ili radi sprečavanja prekomernog znojenja nogu.
Preporučeni dnevni unos oraha je oko 50 grama kao zamena za grickalice ili slatkiše.
Orasi i mozak
Da li ste znali da postoji veza između oblika voća i povrća i organa koje leče? Određene namirnice štite upravo one organe na koje liče. Ako malo razmislite, primetićete da se "priroda" verodostojno potrudila kada su u pitanju sličnosti. Orah izgleda kao mozak, a bore i nabori jezgra liče na moždanu koru. Naučno je dokazano da orah pomaže u razvoju funkcija mozga. Visoke količine omega-3 masnih kiselina u orahu čine ga izvrsnom hranom za mozak. Manjak istih može negativno uticati na pravilno funkcioniranje mozga.
U Velikoj Britaniji je rađena studija na 64 studenta u kojoj su naučnici probali naći vezu između konzumacije oraha i poboljšanih mentalnih sposobnosti. Testirane su četiri karakteristike: memorija, raspoloženje, neverbalno rasuđivanje i verbalno zaključivanje.
Dokazano je kako šaka oraha dnevno, može popraviti pamćenje. Danas je poznato da orah pomaže u razvoju više od tridesetak neuro-transmitera za moždane funkcije.
U jednoj američkoj studiji osobe su svaki dan konzumirale 13 grama oraha, nakon čega su mnogo uspešnije rešile kognitivne testove od osoba koje nisu jele orahe. Alfa-linolenska kiselina je važna za kognitivne sposobnosti i normalan razvoj organizma. Uz njih, dobar izbor za međuobroke su borovnice.
Ovo ljubičasto voće je super hrana za mozak čije redovno konzumiranje ne samo da podstiče pamćenje, već obnavlja sećanja. Studija na Univerzitetu Purdue je otkrila da deca s nedovoljnim unosom omega-3 masnih kiselina imaju poteškoće u ponašanju i učenju. Orasi pomažu i kod smanjenja simptoma depresije, hiperaktivnosti i Alzheimerove bolesti.
Orasi i srce
Orasi su spečifični su po tome što su posebno bogati alfa-linoleinskim kiselinama (ALA) koje se smatra dobro za umirivanje srčane aritmije. Orah sadrži i vitamin E u retkom obliku gama-tokofetola, vrlo korisnog po zdravlje srca i krvih sudova. Upravo zbog toga redovnom konzumacijom oraha pomaže se u održavanju prohodnosti arterija i doprinosi spuštanju nivoa lošeg, a povećavanju dobrog holesterola u krvi. Istraživanja su pokazala da orasi efikasno smanjuju i normalizuju nivo lipida u krvi (holesterol, trigliceridi).
Istorija oraha i njihova prisutnost u našem jelovniku veoma je interesantna i ukazuje na to koliko smo napredovali u shvatanju zdrave ishrane. Stručnjaci su godinama zauzimali prilično negativan stav. Pre nekih 20 godina trudili su se da argumentima dokažu da orasi nisu zdravi.
Kao glavni razlog koristili su činjenicu da orasi sadrže previše masnoće te su stoga preporučivali samo povremenu konzumaciju istih.
Do promene je došlo 1992. godine, kada su naučnici, uključeni u Adventističku zdravstvenu studiju, otkrili da svakodnevno konzumiranje oraha smanjuje pojavu kardiovaskularnih bolesti. Objavljeni rezultati naišli su na nepoverenje. Konačno, kada su predrasude ostavljene po strani, ovi rezultati su objavljeni u Arhivi interne medicine.
Ova revolucionarna publikacija je pokazala, da ljudi koji konzumiraju orahe više od pet puta nedeljno, mogu da smanje rizik od srčanog udara (infarkta miokarda) za polovinu. Konzumiranjem 30 – 50 g oraha dnevno, obezbeđuje se dnevna propisana doza omega 3 masnih kiselina i znatno smanjuje rizik od srčanih bolesti. Ove kiseline sprečavaju oksidaciju LDL, „lošeg“ holesterola, iako se orasi smatraju masnim voćem.
Orasi produžavaju životni vek
Grupa naučnika je krenula sa tvrdnjama da kod ljudi koji svakodnevno konzumiraju orahe, verovatno postoje veće šanse da dobiju rak (zbog visokog sadržaja masnoće). Međutim, naučnici sa Loma Linda univerziteta u SAD sproveli su detaljnu analizu i zaključili da je ovaj strah apsolutno neosnovan.
Kod ljudi koji su najviše konzumirali orahe stopa smrtnosti je bila najmanja. Drugim rečima, studija je potvrdila da konzumiranje oraha produžava životni vek. Najduže su živeli ljudi koji su jeli orahe. Redovno konzumiranje oraha može produžiti vaš život za 3 do 8 godina.
Orasi i telesna težina
Kalorijska vrednost oraha je velika, 100 grama oraha ima oko 650 kcal, odnosno 2738 KJ. U najvećem procentu kreću se masti 63 – 65%, ali ukoliko se unose u kontrolisanim količinama, mogu i da podstaknu gubitak telesne težine, jer vrlo brzo zasite. Neki ljudi su orahe jeli samo povremeno, zbog straha od gojaznosti.
Orasi, međutim, vrlo brzo izazivaju osećaj sitosti i imaju veoma nizak glikemijski indeks, pa su pogodni i za dijabetičare. Zahvaljujući orasima, ljudi jedu manje hrane i ne osećaju glad. Istraživanja su potvrdila da konzumiranje dve šake oraha dnevno (50 do 60 gr) ne utiče na telesnu težinu.
Orasi zaštitnici zdravlja u borbi protiv kancera
Iz nekih studija postoje indikacije da bi orasi mogli imati i antikancerogena svojstva. Antioksidansi koji su prisutni u orasima su boljeg kvaliteta u odnosu na one koji se nalaze u ostalom koštunjavom voću i samim tim efikasniji su u sprečavanju oštećenja ćelija organizma, pri reakcijama oksidacije i štetnom delovanju slobodnih radikala. Na ovaj način orasi su i zvanično zaštitnici zdravlja u borbi protiv kancera.
Sve su ovo razlozi zbog kojih je orah idealna hrana za organizam. Ako nismo alergični, a dostupni su nam kvalitetni i u odgovarajućim uslovima skladišteni orasi, možemo ih bez ikakvog straha konzumirati.
Milan Popović