ONLINE SUPLEMENTI
Kako da znate šta kupujete? Online suplementi mogu da budu opasni te morate da znate koji su rizici ako ih kupujete preko interneta.
Online suplementi
Sam naziv „suplement“, odnosno dodatak ishrani ukazuje da se ovi proizvodi koriste za „dopunu“ ishrani kada Vam nedostaju neki hranljivi sastojci ili kada ste u uslovima povećane potrebe, kao što se dešava kod ljudi koji vrše intenzivne sportske aktivnosti, koji pate od nekog zdravstvenog stanja, trudnicama ili starijim osobama.
Međutim, kupci često nisu ni svesni koliko je zapravo koncentrovana aktivna supstanca iz ovih proizvoda. Regularni suplement gvožđa, na primer, može da sadrži 15 mg, što je jednako onome što se nalazi u kilogramu čistog mesa: ako ovaj suplement uzimamo svaki dan tokom dve nedelje, to je kao da bismo gvožđe uzimali svaki dan tokom 14 dana u vidu kila mesa.
Teško je doći do broja hranljivih sastojaka koje uzimate sa dodacima hrani. Znatan unos je koristan kada je neophodno da nadoknadite nedostatak, ali može biti opasno ako su hranjivi sastojci višak, jer čak i vitamin C, koji se unosi u preteranim količinama, može biti štetan za naše telo.
Ideja da to što je neki sastojak dobar znači da bi ga trebalo uzimati što više izlaže takvu osobu riziku, a posebno ako je ona osetljiva na to.
Iako nemaju potpuno „izlečijuće“ efekte, svaki dodatak sadrži korisne materije za posebne svrhe, pa ih moraju pratiti indikacije u vezi sa funkcijom, načinom uzimanja i pravilnom dozom što je veoma važno da bi se ograničile moguće kontraindikacije ili čak oštećenje zdravlja.
Deklaracija
Svaki preparat koji se nudi za prodaju, putem interneta kao i u apotekama, mora imati deklaraciju na kojoj se nalaze aktivne supstance i gde se navode preporučene doze.
Na internetu, međutim, opisi na srpskom jeziku često nisu uvek prisutni. Na internet stranicama ih često nema jer sajt je za proizvođača jednostavno „reklamni prostor“, pa menadžeri ne smatraju da je na njima da javno objave obavezne naznake.
Online suplementi i rizici trgovine
Iako se suplementi i dalje najviše prodaju konvencionalnim putem , e-trgovina predstavlja trend koji pokazuje ubrzan rast na evropskom tržištu. Pored toga, internet je u našoj zemlji veoma važan za pronalaženje informacija o suplementima, kako za korisnike tako i za lekare koji sve više podržavaju internet putem tradicionalnih izvora za ažuriranje.
Međutim, potencijalne rizike od neobezbeđene kupovine ne treba previdetii: na internetu se u stvari nalaze proizvodi iz celog sveta, čak i iz zemalja sa različitim zakonodavstvom nego u Srbiji i EU.
Ako je u našoj zemlji, sigurnost prehrambenih dodataka zagarantovana nacionalnim zakonodavstvom koje reguliše svaku fazu proizvodnje i stavljanja u promet proizvoda, a supstance i količine sadržane u dodacima utvrđuju se posebnim smernicama koje objavljuje Ministarstvo zdravlja, u drugim zemljama pažljiv nadzor proizvoda na tržištu nije uvek zagarantovan.
Čekajući propis koji reguliše internet prodaju u Srbiji, kreiran je set smernica koje kroz niz praktičnih predloga mogu predstaviti korisno sredstvo za sigurnu kupovinu na mreži kako bi se potrošači mogli zaštititi i kupiti kvalitetne suplemente, bez nametanja neprijatnih incidenata.
Na osnovu nacionalnog zakonodavstva i zakonodavstva zajednice, dekalog u osnovi objašnjava šta su dodaci hrani i koja uloga oni imaju u održavanju dobrobiti kao dela zdravog načina života i hrane.
Još jedno kritično pitanje koje uključuje internet trgovinu jeste zabluda u komunikaciji koja često prati prodaju proizvoda koji se prenose kao svemogući. Fenomen, koji je sve učestaliji na internetu zbog manje kontrole nad sadržajem, može biti veoma opasan kada se kupovina ne bavi sa punom informisanošću i ako nije opremljen odgovarajućim alatima.
S obzirom na opasnosti sa kojima se mogu susresti prilikom kupovine na internetu, od ključne je važnosti pažljivo pročitati naznake na etiketi proizvoda.
Nakon što su identifikovane supstance koje treba integrisati, uvek je potrebno znati njihovu koncentraciju i ispravnu doziranje, posebno imajući u vidu da indikacije date u pakovanju podležu preventivnoj kontroli Ministarstva zdravlja i moraju obavezno da sadrže sve korisne informacije za njihovu ispravnu i sigurnu upotrebu.
Iako potrošač ima sve aktivniju i vodeću ulogu u odlučivanju o kupovini, često se okrećući e-trgovini, ipak se čini očiglednim da lekar i farmaceut još uvek igraju ključnu ulogu u aktivnostima saveta i usmeravanja u oblasti suplemenata.
Naime 40% potrošača zaista preporučuje lekar, a 39% se oslanja na mišljenje farmaceuta. Zdravstveni radnici su, dakle, glavni izvor verodostojnih informacija o dodacima ishrani, tako da ako sumnjate u proizvode koji se prodaju na internetu, uvek je korisno pitati svog lekara ili farmaceuta za savet.
Milan Popović