BOLEST NERVNOG SISTEMA
Multipla skleroza je hronična bolest koja pogađa centralni nervni sistem, posebno mozak, kičmenu moždinu i optičke nerve. Ovo može dovesti do širokog spektra simptoma u telu.
Nije moguće predvideti kako će multipla skleroza napredovati kod bilo kojeg pojedinca. Neki ljudi imaju vrlo blage simptome, dok u teškim slučajevima osoba može imati paralizu, gubitak vida i probleme sa pokretljivošću. Međutim, to je retko. Novi tretmani se pokazuju efikasnim u usporavanju bolesti.
Naučnici ne znaju tačno šta uzrokuje multiplu sklerozu, ali veruju da je u pitanju autoimuni poremećaj koji utiče na centralni nervni sistem. Kada osoba ima autoimunu bolest, imuni sistem napada zdravo tkivo, baš kao što može da napadne virus ili bakteriju.
U slučaju multiple skleroze, imunološki sistem napada mijelinski omotač koji okružuje i štiti nervna vlakna, izazivajući upalu. Mijelin takođe pomaže nervima da brzo i efikasno provode električne impulse. Kada mijelinski omotač nestane ili zadrži oštećenje u više oblasti, ostavlja ožiljak ili sklerozu. Lekari takođe nazivaju ova područja plakovima ili lezijama. Ovo uglavnom utiče na:
- moždano stablo
- mozak, koji koordinira kretanje i kontroliše ravnotežu
- kičmena moždina
- optički nervi
- bela materija u nekim regionima mozga.
Kako se razvija više lezija, nervna vlakna mogu se ''slomiti'' ili oštetiti. Kao rezultat, električni impulsi iz mozga ne teku glatko do ciljanog nerva. To znači da telo ne može obavljati određene funkcije.
Vrste multiple skleroze
Postoje četiri vrste ove bolesti:
Klinički izolovan sindrom: Ovo je jedna, prva epizoda, sa simptomima koji traju najmanje 24 sata. Ako se kasnije dogodi druga epizoda, lekar će dijagnostikovati recidivirajuću multiplu sklerozu.
Multipla skleroza sa relapsom: Ovo je najčešći oblik, koji pogađa oko 85% ljudi sa ovom bolešću. Uključuje epizode novih ili sve većih simptoma, praćenih periodima remisije, tokom kojih simptomi nestaju delimično ili potpuno.
Primarna progresivna multipla skleroza: Simptomi se pogoršavaju progresivno, bez ranih recidiva ili remisija. Neki ljudi mogu doživeti periode stabilnosti i periode kada se simptomi pogoršavaju, a zatim poprave.
Sekundarna progresivna multipla skleroza: U početku će ljudi doživeti epizode recidiva i remisije, ali potom će bolest početi da stalno napreduje.
Multipla skleroza simptomi
Budući da ova bolest utiče na centralni nervni sistem, koji kontroliše sve radnje u telu, simptomi mogu da utiču na bilo koji deo tela.
Najčešći simptomi multiple skleroze su:
- Mišićna slabost
- Umor i trnci vezani za lice, telo ili ruke i noge
- Lermitov znak (osoba može doživeti osećaj poput strujnog udara kada pomera vrat)
- Problemi sa bešikom
- Problemi sa crevima
- Umor
- Vrtoglavica
- Seksualna disfunkcija
- Spasticitet i grčevi u mišićima
- Tremor
- Problemi sa vidom
- Promene hoda i pokretljivosti
- Emocionalne promene i depresija
- Problemi sa učenjem i pamćenjem
- Bol (neuropatski bol direktno nastaje zbog multiple skleroze; ostale vrste bolova nastaju zbog slabosti ili ukočenosti mišića).
Manje uobičajeni simptomi uključuju:
- glavobolja
- gubitak sluha
- svrab
- respiratorni problemi
- napadi
- poremećaji govora
- problemi sa gutanjem.
U kasnijim fazama ljudi mogu doživeti promene u percepciji i razmišljanju i osetljivosti na toplotu.
Multipla skleroza različito utiču na pojedince. Kod nekih pojedinaca simptomi ne napreduju mesecima ili godinama. Ponekad se simptomi pogoršavaju brzo, u roku od nekoliko nedelja ili meseci.
Multipla skleroza uzroci i faktori rizika
Naučnici zaista ne znaju šta uzrokuje multiplu sklerozu, ali faktori rizika uključuju:
- Starost: Većina ljudi dobija dijagnozu između 20. i 4. godine.
- Pol: Većina oblika bolesti se dvostruko verovatnije javlja kod žena nego kod muškaraca.
- Genetski faktori: sklonost ka ovoj bolesti se nasleđuje, ali naučnici veruju da su potrebni i okidači iz okoline da bi se bolest razvila, čak i kod ljudi sa specifičnim genetskim karakteristikama.
- Pušenje
- Infekcije: Izloženost virusima, poput Epstein-Bar virusa ili mononukleoza, može povećati rizik za razvoj ove bolesti, ali istraživanje nije pokazalo određenu vezu.
- Nedostatak vitamina D
- Manjak vitamina B12: Telo koristi vitamin B kada proizvodi mijelin. Manjak ovog vitamina može povećati rizik od neuroloških bolesti.
Verovatno ne postoji nijedan pojedinačni okidač za ovu bolest, ali više faktora može doprineti.
Multipla skleroza lečenje
Ne postoji lek za multiplu sklerozu, ali dostupan je tretman koji može:
- usporiti napredovanje i smanjiti broj i ozbiljnost relapsa
- ublažiti simptome.
Neki takođe koriste komplementarne i alternativne terapije, ali istraživanje ne potvrđuje uvek njihovu korisnost.
Lekovi za usporavanje progresije bolesti
Nekoliko terapija koje modifikuju bolest deluju promenom načina funkcionisanja imunog sistema. Lekar može davati neke od njih oralno, neke injekcijom, a neke kao infuziju. Koliko često ih osoba treba uzimati i može li to učiniti kod kuće ili ne, zavisi od leka.
Postojeće smernice preporučuju upotrebu ovih lekova u ranim fazama, jer postoji velika šansa da oni mogu usporiti progresiju multiple skleroze, posebno ako ih osoba uzima kada simptomi još nisu jaki. Neki lekovi su korisniji u određenim fazama.
Lekar će pratiti koliko dobro deluje lek, jer može doći do neželjenih efekata, a isti lekovi ne odgovaraju svima. Nove opcije lekova koje izlaze na tržište pokazale su se sigurnijima i efikasnijima od nekih postojećih.
Neželjeni efekti imunosupresiva uključuju veći rizik od infekcija. Neki lekovi mogu takođe da naštete jetri.
Ako osoba primeti štetne efekte ili se njihovi simptomi pogoršaju, treba potražiti lekarski savet.
Lekovi za ublažavanje simptoma tokom ''bljeska'' simptoma
Ostali lekovi su korisni kada osoba doživi pogoršanje simptoma, tokom tzv. ''bljeska''. Ovi lekovi neće trebati stalno.
Kortikosteroidi: Oni smanjuju upalu i suzbijaju imuni sistem. Steroidi mogu imati štetne efekte ako ih osoba previše često koristi, i verovatno neće pružiti dugoročnu korist.
Promene u ponašanju: Ako se pojave problemi sa vidom, lekar može preporučiti odmaranje očiju ili ograničavanje vremena pred ekranom.
Problemi s mobilnošću i ravnotežom: Fizikalna terapija i uređaji za hodanje mogu pomoći.
Tremor: Osoba može da koristi pomoćne uređaje ili da pričvrsti tegove na udove kako bi smanjila tremor. Lekovi takođe mogu pomoći kod drhtavice.
Umor: Osiguravanje dovoljno odmora i izbegavanje toplote mogu pomoći. Fizikalna i radna terapija mogu pomoći. Pomoćni uređaji mogu pomoći u uštedi energije.
Bol: Lekar može da propiše antikonvulzivne ili antispazmodične lekove ili injekcije za ublažavanje trigeminalne neuralgije, oštrog bola koji pogađa lice. Lekovi za smanjenje bola mogu pomoći kod bolova u telu. Postoje i lekovi za ublažavanje bolova i grčeva u mišićima kod multiple skleroze.
Problemi sa bešikom i crevima: Neki lekovi i promene ishrane mogu da pomognu da se to reši.
Depresija: Lekar može da propiše adekvatne antidepresive, ali one koji neće izazvati umor.
Komplementarne i alternativne terapije
Sledeće terapije mogu pomoći u različitim aspektima multiple skleroze:
- toplotni tretman i masaža protiv bolova
- akupunktura
- upravljanje stresom za povećanje raspoloženja
- vežba za održavanje snage i fleksibilnosti, smanjenje ukočenosti i pojačanje raspoloženja
- zdrava ishrana sa puno svežeg voća, povrća i vlakana
- napuštanje ili izbegavanje pušenja
- razni dodaci ishrani, uključujući vitamin D i omega-3 masne kiseline.
Prognoza
Multipla skleroza je potencijalno teško zdravstveno stanje koje utiče na nervni sistem. Napredak je za svaku osobu različit, pa je teško predvideti šta će se dogoditi, ali većina ljudi neće doživeti ozbiljnu invalidnost.
Poslednjih godina naučnici su postigli brzi napredak u razvoju lekova i lečenja za multiplu sklerozu. Noviji lekovi su sigurniji i efikasniji, pa pružaju značajnu nadu za usporavanje napredovanja bolesti.
Kako istraživači nauče više o genetskim karakteristikama i promenama koje se javljaju kod ove bolesti, postoji takođe nada da će oni moći lakše da predvide koju će vrstu multiple skleroze imati osoba i uspostaviti najefikasniji tretman od najranije faze.
Osoba koja ima odgovarajući tretman i sledi zdrav način života može očekivati da će imati istu dužinu životnog veka kao i osoba bez multiple skleroze.
Tamara Nikoličić