ANTIIMFLAMATORNA HRANA
Šta se preporučuje kao dobra hrana za autoimune bolesti a šta ne. Šta je AIP dijeta i kako paleo ishrana može da pomogne kod autoimunih bolesti
Autoimune bolesti su brojni poremećaji koji nastaju kao posledica gubitka imunološke tolerancije organizma na sopstvene antigene ili, najkraće rečeno, radi se o bolestima kod kojih sam organizam napada sopstvene ćelije. Ove bolesti se najčešće javljaju kod pacijenata sa genetskom predispozicijom, izazvanom brojnim egzogenim i endogenim faktorima.
Bilo koji poremećaj u radu imunskog sistema ima za posledicu slabost tog sistema, koja dovodi do različitih poremećaja, koji mogu biti od lakih alergijskih do teških imunoloških bolesti, različitih imunoloških deficijencija i tumora.
Autoimune bolesti često uzrokuju simptome poput umora, manjka energije i volje za svakodnevnim aktivnostima te smanjenje kognitivnih funkcija.
Šećeri, prerađena hrana i namirnice koje sadrže gluten su namirnice koje se jako puno koriste u svakodnevnoj ishrani a dokazano je da potiču inflamaciju, te je njihov unos u slučaju autoimunih bolesti potrebno redukovati ili potpuno eliminisati.
Paleo dijeta
Paleo dijeta je uslovno nova dijeta, a koja se bazira na načinu ishrane koji su praktikovali direktni ljudski preci, i prvi ljudi. Još se popularno naziva i "dijeta pećinskih ljudi" ili "dijeta kamenog doba". Paleo dijeta nije što i LCHF dijeta.
Ideja je da su prvi ljudi evoluirali u savremenog čoveka na toj ishrani, i da je stoga ona najprilagođenija čak i savremenom čoveku, pošto se novi korak u evoluciji, odnosno novo prilagođavanje savremenom načinu ishrane još nije desio. Paleo dijeta se poziva na činjenicu da je prosečan Kromanjonac (prvi moderni ljudi) bio u proseku 20 cm viši od današnjeg čoveka, nije patio od viška kilograma, od karijesa, i bio je dosta snažniji od današnjih ljudi. Ove razlike su toliko drastične da su prvi ljudi ranije bili smatrani za zasebnu Homo vrstu.
Paleo princip smatra da su ove razlike posledice upravo dijete i načina života. Prvi ljudi nisu gajili stoku, i nisu se bavili poljoprivredom. Prvi ljudi su živeli tzv lovačko-sakupljačkim načinom života, gde su slabiji članovi zajednice, svakodnevno hodali velike razdaljine sakupljajući semenke i koštunice i bobice za ishranu, dok su jači članovi zajednice lovili divljač. Karakteristika ovog života je velika fizička aktivnost, koja predstavlja suprotnost modernom načinu života gde ljudi sede 40 sati nedeljno ispred kompjutera, onda sednu u kola, voze se kući, gde sede ispred televizora i jedu hranu kupljenu u prodavnici, zasićenu šećerima.
Paleo dijeta pokušava da oponaša ishranu i način života ranih ljudi iz tzv gornjeg paleolita, po kome je dijeta i dobila ime. Iz ovog razlog voće i povrće koji se konzumiraju moraju biti organski gajeni, meso i jaja moraju biti od tzv "napasanih (grass fed)" i "slobodnih" ili "Šetajućih (free range)" životinja kako bi one maksimalno podsećale na meso divljih životinja. Da su životinje napasane, znači da uopšte nisu hranjene koncentratima i žitom, da im nisu davani hormoni i antibiotici, već su pasle i kljucale šta su same htele, a "slobodne" ili "šetajuće" označava da nisu gajene u malim kavezima u kojima ne bi mogle da se kreću, jer ovakvo meso ima potpuno drugačiji hormonalno/hemijski profil, pa čak i izgleda drugačije od standardno gajenog mesa.
Jedan od pokazatelja organskog mesa je da masno tkivo šetajućih, napasanih životinja često ima žutu boju, dok je masno tkivo klasično hranjenih i gajenih životinja obično bele boje. Razlika u boji je od Beta-karotena, inače prekursora vitamina A. Paleo ishrana takođe podrazumeva konzumaciju svih delova životinje, a ne samo "lepog" mesa.
Paleo dijeta strogo zabranjuje upotrebu svih vrsta žitarica, mahunarki (kikiriki je mahunarka), mleka i mlečnih proizvoda, i svih namirnica sa bar-kodom. Dijeta odobrava sve vrste organskog mesa, organskog povrća (izuzetak predstavlja krompir) i organskog voća, semenki i koštunica. Semenke i koštunice se po pravilu proklijavaju pre upotrebe, iz istog razloga iz kog su mahunarke i žitarice potpuno zabranjene.
AIP Protokol
Optimiziranje prehrane može pomoći u smanjenju simptoma autoimunih bolesti. Hrana za autoimune bolesti mora biti drugačija od obične ishrane. S tim u vezi uveden je autoimuni paleo protokol - AIP, jedna vrsta paleo dijete i ishrane, kojim je tačno definisano koje namirnice je potrebno unositi a koje je potrebno određeni period ili čak potpunosti eliminasati iz prehrane.
AIP protokol znači AutoImuni Paleo protokol i označava stil života i ishrane, koji pomaže da se imuni sistem dovede u normalno stanje - nestanu inflamacije, antitela, autoimuni odgovor.
Prevashodno se AIP bavi upalom u crevima, takozvanim sindromom curećih creva koji dovodi do autoimune bolesti jer se antitela proizvode upravo u crevima. Mnoge dijete ne pomažu dovoljno (kao na primer bezglutenska dijeta) i često se ne ukloni imuni okidač koji stimuliše upalu u crevima. AIP dijeta je usmerena ka zarastanju crevne sluznice i podrške procesima u telu koji mogu da ublaže vatre autoimunih upalnih stanja. Autoimuna bolest nikada ne može biti izlečena (jednom kada telo nauči da proizvodi antitela, to više ne zaboravlja), ali se bolest može staviti u remisiju (telo ne proizvodi više antitela).
Cilj je ukloniti sve namirnice koje sadrže komponente koje deluju inflamatorno i kao okidač na imuni sistem, koje doprinose prekomernom razmnožavanju kvasnih gljivica te doprinose stvaranju propusnih creva. Dijeta je jednostavna ali i stroga, uzimanje najmanje količine neke namirnice koja nije dozvoljena može isprovocirati imuno reakciju, dovesti do upale i rasplamsavanja same autoimune bolesti.
ROK: Generalno, predlaže se minimum od 6-8 nedelja protokola bez varanja i najduži period bez reintordukcija je 2 godine.
Autoimuni paleo protokol (AIP)
Israna za autoimune bolesti počinje od toga koja hrana nije preporučljiva za autoimune bolesti. Prema AIP protokol-u iz svakodnevne prehrane potrebno je u potpunosti izbaciti sledeće:
- Kukuruz
- Kikiriki
- Aditive, konzervanse
- Žitarice
- Prerađenu hranu
- Rafinisana ulja
- Rafinirane šećere
- Soju
- Steviju
Pored navedenih namirnica koje je potrebno u potpunosti eliminisati iz ishrane, potrebno je najmanje 30 dana eliminacije sledećih namirnica:
- Alkohol
- Kofein (kafa, kakao)
- Mliječni proizvodi
- Jaja
- Mahunarke
- Gluten
- Hrana sa visokim glikemijskim indeksom
- Krompir, patlidžan, paradajz, paprika
- Orašasti plodovi
- Med
- Zaslađivači
- Senf, muškatni oraščić, anis, korijander, kim
Nakon perioda čišćenja možete postepeno ponovo uvoditi navedene namirnice.
Pomoću ovog režima ishrane smanjuje se inflamacija kod autoimunih bolesti a samim tim smanjuju se i simptomi te progresija bolesti, što dovodi do poboljšanja opšteg stanja pacijenta.
Koja hrana za autoimune bolesti je poželjna?
- Meso
- Riba i morski plodovi
- Nerafinirana ulja i masti
- Kokos
- Fermentirana hrana
- Voće sa niskim glikemijskim indeksom
- Povrće izuzev paradajza, paprike, krompira, patlidžana
- Začinsko bilje
Pojedini autori smatraju i tvrde da kuvana hrana izaziva inflamacije u telu, pa preporučuju sirovu ishranu. Ishrana bazirana na sokovima i post na svežem povrću su pokazali dobre rezultate.
Pored navedenog režima ishrane potebno je povesti računa i o sledećem:
- Potrebno je najmanje 8 sati sna dnevno
- Svaki dan biti aktivan i izlagati se suncu kako bi organizam dobio dovoljno vitamina D
- Redukcija stresa
- Izbegavanje dugotrajnog sedenja ili ležanja
- Obezbijediti vreme za zabavu i opuštanje