Homeopatija i teške bolesti - da li homeopatija leči ozbiljne bolesti

Da li homeopatijom mogu da se leče teške bolesti? Da li su homeopatija i teške bolesti suprostavljene ili postoji način isceljenja

Da li homeopatija i teške bolesti mogu da se povežu?

Ako imate neku autoimunu bolest ili problem sa psihom, sva je prilika da ćete život provesti pod stalnim lekovima i nadzorom lekara.

I to će vam omogućiti kakav takav pristojan život da možete da funkcionišete uz stalnu pomoć medikamenata i savremenih terapija.

Medjutim, postije nus pojave takvih hemijskih lekova i terapija. Zavisno od osobe do osobe te nus pojave lekova mogu biti ozbiljne (zombiranost, promena karaktera, zavisnost, migrene, mučnine, masna jetra, IBD) ili benigne (pospanost, osipi, alergije, proliv), kako se kome zalomi.

No, medicina pomaže i većina ljudi se rado prihvati hemijskih lekova i sa njima žive decenijama kako znaju i umeju.

Postoji i mali broj ljudi koji se ne miri sa tim da život provede pod hemijskim lekovima. Ti zdravstveni "avanturisti" traže alternativno rešenje u nekoj drugoj medicini, pa i u homeopatiji.

Koliko homeopatija danas može da im pomogne? Veza homeopatija i teške bolesti je tema ovog eseja.

Homeopatija može mnogo da pomogne kada su u pitanju ozbiljne bolesti ali postoje i neke nedoumice i prepreke u lečenju homeopatijom kod teških oboljenja, a odnosi se pre svega na uticaj hemijskih lekova na homeopatsko lečenje.

Homeopatija leči tako što traži jedan jedini homeopatski lek za većinu vaših ključnih tegoba koje imate, pa za razliku od medicinskih lekova jedan homeopatski lek pokriva više vaših tegoba i u isto vreme ih leči - na primer jedan homeopatski lek u isto vreme deluje na migrenu i visok pritisak, ali i na nervozna creva, zglobove i opstipaciju.

Za sve te tegobe homeopata daje samo jedan homeopatski lek (nekada su bolesti u slojevima, pa se prvo leči jednim lekom neka tegoba a druga posle toga drugim lekom, homeopatija je kompleksna disciplina) a pravi doktor vam daje jedno 4 do 5 različitih hemijskih lekova, plus još ponešto, makar aspirin ili neki suplement, zlu ne trebalo.

Hemijski lekovi mogu da prekinu dejstvo homeopatskog leka. Aspirin, brufen, enalapril, kontrolok nisu problematični lekovi za homeopatiju, oni ne prekidaju dejstvo homeopatskog leka. Pre svega problem nastaje kad neko uzima jake hemijske lekove (kortikosteroidi, antipsihotici, citostatici, biološka terapija, antidepresivi), pa još duže vremena, ti lekovi ne samo da utiču na homeopatski lek, već pacijentova konstitucija u homeopatskom smislu postaje izmenjena a njegova vitalna sila nejasna za homeopatu.

Hemijski lekovi koje uzima pacijent menjaju simptome njegovog stanja i prikaz vitalne sile, te homeopata nije u stanju da razazna prave simptome od stvorenih, pa samim tim ne može ni da odredi ispravan homeopatski lek. I onda vam se čini da homeopatija ne deluje.

Primer: originalno obolela osoba ne pije vodu, retko mokri i toplokrvna je, nema nesanicu, uzeću ta četiri simptoma samo.

Medjutim, usled uzimanja nekog jakog hemijskog leka njoj se javlja povećana žedj, i to prema kiseloj vodi, često mokri, ima nesanicu i stalno joj je zima.

I kada osoba opisuje homeopati te trenutne simptome ona mu ne opisuje svoje pravo stanje zdravlja i bolesti koje homeopata želi da zna, nego mu opisuje dejstvo hemijskog leka na njega.

Kako homeopata ne može da iz toga sazna kakvo je originalno biće pacijent, onda mu homeopata na osnovu postojećih simptoma daje lek koji u stvari deluje na simptome koje izaziva hemijski medikament a ne neka bolest koja ostaje neprepoznata.

Savremene homeopate znaju za to, jasno im je da hemijski lekovi sakrivaju sliku bolesti, pa pokušavaju da se bave forenzikom i da utvrde kakav je pacijent bio pre uzimanja teških lekova da bi sagledali njegovu konstituciju. Ali da se razumemo, to nije pouzdana metoda i ne obećava nikakav uspeh. Zato kada kažemo homeopatija i teška bolest, moramo odmah da upitamo da li se i koliko dugo uzimaju jaki hemijski lekovi.

Zato je teško da homeopatija leči nekoga ko je dugo na ozbiljnim lekovima i čija je slika bolesti degenerisana nus pojavama lekova.

Uzmimo drugi primer - poremećaj tiroide i njenih hormana. Tu je zbrka od izmešanih simptoma same osobe, poremećenih hormona i dejstva lekova.

Osoba zbog variranja hormona tiroide čas bude ovakva a čas onakva, to ide do neprepoznatljivosti. Od ozbiljne depresije do manijakalne šizofrenije, sve u jednom biću. Napadi topote, pa drhtavica, žedj pa apstinencija, širok je spektar promene simptoma - homeopatija prepoznaje bolesti u kojima ima promena simptoma, ali ako se oni menjaju pod dejstvom hormonalnih lekova, to postaje nezgodno za analizu.

A kad su joj hormoni stabilni, ili pacijent kad uzme hemijski lekić sa hormonima, osoba postane mirna i ljupka, na hleb da je mažeš.

Ali homeopata ne zna šta je pravo biće osobe i njene bolesti, stanje koje je izmenjeno hormonskom terapijom.

I pored svega toga, homeopatija zna da nadje put kroz lavirint izmenjenih simptoma i nekoga ko je na teškim lekovima na kraju i isceli.

To je dug put, treba dosta strpljenja i pacijentu i homeopati da kroz more izmenjenih simptoma, proba i pokušaja dodju do pravilnog leka.

Ali kada dodju, to je onda čudo ozdravljenja koje lekari opišu kao SPONTANO SAMOISCELJENJE.

I nisu pogrešili, homeopatija je metod samoisceljenja a ne hemijskog delovanja na telo.