GRAVESOVA BOLEST
Gravesova bolest uključuje preaktivnu štitnu žlezdu i rezultira prekomernom produkcijom hormona štitne žlezdeili hipertireoidizmom.
Gravesova bolest je autoimuno stanje. To znači da imuni sistem tela pogrešno tumači zdrave ćelije za strane napadače i napada ih. To je jedan od najčešćih autoimunih poremećaja.
Relativno je lako lečiti ovu bolest. Međutim, ako se ne leči, to može imati ozbiljne posledice.
Brojni uslovi mogu izazvati hipertireozu, ali Gravesova bolest je najčešća, koja pogađa oko 1 na 200 ljudi. Najčešće pogađa žene mlađe od 40 godina, ali ima i muškaraca među pacijentima.
Gravesova bolest prvobitno je bila poznata kao "egzoftalmička gušavost", ali danas je nazvana po Robertu Gravesu, irskom lekaru koji je prvi put opisao ovo stanje 1835. godine.
Brze činjenice o Gravesovoj bolesti:
Gravesova bolest je najčešći uzrok hipertireoze.
To je jedna od najčešćih vrsta autoimune bolesti.
Gravesova bolest pogađa otprilike 2-3% svetske populacije.
Gravesova bolest simptomi
Prekomerna proizvodnja hormona štitne žlezde može imati razne efekte na organizam.
Simptomi mogu da uključuju:
- pojačano znojenje
- gubitak kilograma (bez promene ishrane)
- nervoza
- drhtanje ruku
- promene u menstrualnom ciklusu
- erektilna disfunkcija i smanjeni libido
- anksioznost i razdražljivost
- nepravilan ili ubrzan rad srca
- Gravesova dermopatija, sa debelom crvenom kožom na potkolenicama (retko)
- povećanje štitne žlezde
- otkazivanje srca.
Gravesova očna bolest
Jedna od karakteristika Gravesove bolesti koja se razlikuje od drugih vrsta hipertireoze jeste njeno dejstvo na oči. Gravesova bolest je jedina vrsta hipertireoze koja je povezana sa oticanjem i upalom očnog tkiva.
Gravesova očna bolest, poznata i kao oftalmopatija (egzoftalmos), pogađa oko polovinu ljudi sa Gravesovom bolešću. Oči mogu postati:
- upaljene
- crvene
- ispupčene
- slabe
- suve
- uvučene
- osetljive.
Zbog povećanog pritiska na optičke nerve, nelečena Gravesova očna bolest može dovesti do dvostrukog vida i verovatno delimičnog slepila.
Još uvek nije jasno zašto ova bolest na ovaj način utiče na oči. Težina stanja nije u korelaciji sa težinom očnih simptoma; može se javiti pre nego što stanje počne, ili čak i bez Gravesove bolesti.
Uzroci
Gravesova bolest pogađa štitnu žlezdu, organ u obliku leptira u dnu vrata, odmah ispod Adamove jabučice kod muškaraca. Važan je deo endokrinog ili hormonalnog sistema. Reguliše metabolizam ispuštajući hormone u krvotok.
Hormoni koje ispušta štitna žlezda pomažu u održavanju metabolizma tela u pravoj brzini. Što više hormona otpušta, brže se metabolizam pokreće. Obično, hormon koji se naziva tiroidno-stimulišući hormon (TSH) proizveden u delu mozga zvanom hipofiza, ''govori'' štitnjači koliko svojih hormona treba da proizvede.
Kod ove bolesti, imunološki sistem proizvodi antitela koja pokreću TSH receptor, čineći da štitnjača stvara previše hormona, što ubrzava metabolizam, uzrokujući simptome.
Naučnici ne znaju tačan uzrok Gravesove bolesti. Zna se da se na neki način imuni sistem tela navodi na ciljanje receptora na štitnoj žlezdi, izazivajući hipertireozu.
Istraživanja pokazuju da dotična bolest može biti izazvana kombinacijom genetskih i faktora okoline. Naime, mnogo je verovatnije da ćete razviti Gravesovu bolest ako pušite.
Ostali ljudi koji imaju povećan rizik uključuju:
- Pojedinci sa drugim autoimunim bolestima.
- Žene koje su nedavno rodile ili su trudne.
- Pojedinci pod emocionalnim ili fizičkim stresom.
Dijagnoza
Gravesovu bolest u početku može biti teško dijagnostikovati. Pored oftalmopatije, većina simptoma Gravesove bolesti deli se i sa drugim stanjima.
Hormon koji stimuliše štitnjaču (TSH) stimuliše štitnu žlezdu da oslobađa tiroksin (T4) i trijodtironin (T3); lekar može uzeti krvni uzorak za merenje nivoa ovih hormona.
Nenormalno visoki nivoi T3 i T4 i vrlo nizak nivo TSH dobri su pokazatelji Gravesove bolesti.
Drugi test za Gravesovu bolest naziva se unos radioaktivnog joda. Pacijent troši malu količinu radioaktivnog joda u tečnosti ili kapsuli. Jednom progutan, jod se sakuplja u štitnjači - a uz pomoć skenera se obavlja pregled.
Prognoza
Uz pravilan tretman, ova bolest obično dobro reaguje na lečenje.
Važno je, međutim, prisustvovati svim zakazanim zdravstvenim pregledima, jer lečenje preterano aktivne štitne žlezde može izazvati neaktivnu štitnjaču ili hipotireozu.
Simptomi uključuju nedostatak mentalne i fizičke energije, debljanje i depresiju.
Tamara Nikoličić