GRAVESOVA BOLEST LEČENJE
Gravesova bolest lečenje uz lekove i terapiju. Većina je usmerena na inhibiciju prekomerne proizvodnje hormona štitnjače usmeravajući se na štitnu žlezdu; drugi tretmani imaju za cilj da smanje simptome.
Gravesova bolest lečenje uz pomoć lekova protiv štitnjače
Najčešći lek za Gravesovu bolest uključuje anti-tiroidne lekove. Tri uobičajena leka koja ciljaju na štitnjaču su propiltiouracil, metimazol i karbimazol.
Lekovi protiv štitnjače pomažu u sprečavanju štitne žlezde da stvara prekomerne količine hormona blokirajući oksidaciju joda u štitnoj žlezdi.
Simptomi se obično poboljšavaju u roku od 4-6 nedelja od početka uzimanja leka. Lekovi protiv štitnjače mogu se često koristiti u kombinaciji sa drugim tretmanima, kao što su terapija radioaktivnim jodom ili operativni zahvat.
Upotreba leka može da traje 12-18 meseci kako bi se osiguralo da se stanje ne vrati. U nekim slučajevima se može propisati i duže.
Terapija radioaktivnim jodom
Terapija radioaktivnim jodom koristi se za lečenje Gravesove bolesti od 1940-ih. I dalje je popularna jer je neinvazivna i veoma delotvorna.
Radioaktivni jod uzima se oralno i direktno cilja na štitnu žlezdu. Jod se koristi u štitnoj žlezdi da bi stvorio hormone štitne žlezde. Kada se uzimaju lekovi, radioaktivni jod ubrzo se nakuplja u štitnoj žlezdi i polako uništava sve superaktivne ćelije štitne žlezde.
To rezultira smanjenjem veličine štitne žlezde i stvaranjem manje hormona štitne žlezde. Iako je bilo bojazni da zračenje može povećati rizik od raka štitne žlezde, do sada nijedna studija nije izmerila povećanu opasnost. Međutim, postoji vrlo mali rizik od sekundarnog karcinoma koji može biti rezultat ovog lečenja.
Beta blokatori se tradicionalno propisuju za rešavanje problema sa srcem i hipertenzije. Oni deluju blokirajući efekte adrenalina i drugih sličnih jedinjenja. Mogu pomoći u smanjenju simptoma kod Gravesove bolesti.
Pacijenti koji pate od Gravesove bolesti mogu biti osetljiviji na adrenalin, što može rezultirati simptomima poput znojenja, drhtanja, povećanog broja otkucaja srca i anksioznosti. Beta blokatori mogu pomoći u ublažavanju ovih simptoma, ali ne bave se Gravesovom bolešću.
Kada je u pitanju Gravesova bolest lečenje uz pomoć beta blokatora se često koristi zajedno sa drugim tretmanima, što znači da postoji rizik da se neželjeni efekti mogu javiti zbog međusobnog dejstva različitih lekova.
Hirurgija
Budući da su se drugi tretmani za Gravesovu bolest konstantno poboljšavaju, hirurgija je sada ređa. Međutim, i dalje se koristi ako drugi tretmani nisu uspešni.
Tiroidektomija je uklanjanje cele ili dela štitne žlezde - što zavisi od težine simptoma.
Najveća prednost operacije je da je verovatno najbrži, najviše u skladu, a većinu slučajeva i trajan način da se povrati normalan nivo hormona štitne žlezde.
Posle operacije pacijenti mogu da osete bol u vratu i promukli ili slab glas, međutim, to bi trebalo biti samo privremeno, zbog cevi za disanje koja se tokom operacije ubacuje u dušnik.
Ožiljak će biti prisutan nakon operacije, a ozbiljnost će zavisiti od toga koliko je štitnjače uklonjeno.
Ako se ukloni samo deo štitne žlezde, preostali deo može da preuzme svoje funkcije.
Ako se celokupna štitnjača ukloni, telo neće biti u stanju da proizvede dovoljno hormona štitnjače, stanje poznato kao hipotireoza. Da bi se ovo lečilo, lekar će propisati hormonske pilule, koje zamenjuju efekat hormona.
Gravesova bolest ishrana
Gravesova bolest može da izazove osetljivost na jod. Jod se najviše nalazi u morskim algama. Konzumiranje hrane bogate jodom ili uzimanje jodnih dodataka može pogoršati simptome Gravesove bolesti.
Pre bilo kakve promene u ishrani, trebalo bi prvo da razgovarate sa lekarom.
Takođe se savetuje da razgovarate sa lekarom pre uzimanja multivitaminskih dodataka ili leka protiv kašlja, jer oni mogu da sadrže jod.
Tamara Nikoličić